Razlog je jednostavan. To novorođenče podseća na period dok je bilo u maminom stomaku, kada je stopalima dodirivalo zidove materice u sigurnom i zaštićenom prostoru. Taj osećaj beba želi da zadrži i po rođenju. Zato u prvim mesecima obezbedite bebi mekanu potporu koju će dodirivati stopalima. To može biti urolani peškir ili ćebence u krevecu. Kada presvlačite novorođenče ili ga držite u naručju, potrudite se da svojim rukama ili telom pružite potporu koja bebu umiruje.
Preporuka fizijatra je da kad god možete bebu stavite na ravnu podlogu, najbolje na pod prekriven tepihom i prostirkom za bebe. To je okruženje u kome beba može da uvežbava okretanje sa leđa na stomak i obrnuto, da se okreće oko svoje ose, da vežba različite oslonce pokušavajući da dohvati igračke. Impuls za pokretanjem tela je izuzetno snažan i podsticajan a za to je potreban odgovarajući prostor.
Medveđi hod
U svim aktivnostima na ravnoj podlozi u kojima beba otkriva šta njeno telo sve može učestvuju i stopala. Pomislite koliko su stopala aktivna kada beba počinje da vežba puzanje, kada se odguruje nogama mic po mic, kada se oslanja na tri tačke da bi oslobodilo ruku i poseglo za igračkom, kada uvežbava „medveđi hod“ ili kada se uspravlja prvo u visokoklečećem položaju sve do stajaćeg i konačno kada stigne do prohodavanja.
Osnovna funkcija stopala je da pruža oslonac uspravljenom telu i da šalje mozgu informacije o vrsti terena po kome se kreće. Stopalo je puno čulnih receptora koji prikupljaju važne podatke u cilju održavanja ravnoteže i balansiranje pokreta celog tela prilikom kretanja.
Do 3. godine, deca imaju masno jastuče na stopalima što odaje utisak „ravnih“ stopala. To je ono što roditelje najviše brine i zbog čega se najčešće obraćaju fizijatru.
Međutim, u pitanju je normalna struktura stopala za taj uzrast.
U ovom periodu deca su vrlo aktivna, hodaju, penju se, počinju da trče. Povećava se njihova telesna masa i visina kao i promena težišta u odnosu na podlogu, pa se pojavljuje fiziološki valgus – kolena i stopala idu ka unutra, što roditelje navodi na pomisao da je potrebno nabaviti neku posebnu vrstu obuće koja će sprečiti deformitet stopala.
Istina je drugačija. Najbolja obuća za dete je bosa noga. Kad god je moguće, od najranijeg uzrasta, deca treba da se kreću bez obuće. To s jedne strane omogućava jačanje mišića i pravilan razvoj stopala a sa druge strane daje „senzorima“ na stopalima šansu da sa više preciznosti detektuju karakteristike podloge po kojoj se telo kreće. Neretko ćete videti malu decu koja kad god mogu skidaju obuću i čarape jer vole da idu bosa. To je zbog obilja važnih senzornih informacija koje stopalo šalje mozgu!
To treba imati u vidu pri izboru obuće. Voditi računa o savitljivosti kako bi pokreti stopala bili nesputani. Ulošci koji podižu svod stopala, a koji su sastavni deo obuće za decu, treba da budu udobni i mekani. Oblik treba da odgovara obliku stopala sa dovoljno širokim vrhom da se prstići ne budu stisnuti.
Omogućite detetu da bude što aktivnije na otvorenom i u kući. Vodite dete u park, u prirodu, pružite mu mogućnost sticanja iskustva hodanja po različitim podlogama, podstičite igre s loptama različite veličine, vožnju trotineta i balans bicikala, penjanje niz i uz stepenice, savladavanje poligona i različitih prepreka.
Ohrabrujte dete na različite vrste kretanja jer se kroz aktivnosti celog tela razvija i stopalo!
Od 4. godine dete je sposobno da se uključi u organizovane sportske aktivnosti koje ne treba da budu fokusirane na jedan sport već treba da budu opšteg karaktera sa naglaskom na zagrevanje koje uključuje vežbe istezanja. Elastičnost muskulature je veoma važna zbog razvoja dobrog telesnog stava i korekcije položaja stopala.
Imajte u vidu da su rast i razvoj složeni, da je to proces tokom koga se menja telesna masa i visina. To znači da dete prolazi kroz faze nespretnosti i češćeg padanja, oslanjanja na unutrašnji deo stopala da bi kroz raznovrsne fizičke aktivnosti uspostavilo kontrolu nad pokretima tela oslonjenog na pravilno razvijena stopala. Dakle, to su očekivane faze razvoja koje se neprimetno prevazilaze kroz igru i fizičke aktivnosti.
Pogledajte našu preporuku igračaka za podsticanje razvoja stopala
Pitanja i odgovori
1. Šta ako stopala novorođenčeta idu „na unutra“ ili „na spolja“?
Stopala novorođenčeta često mogu izgledati kao da idu previše „na unutra“ ili previše „na spolja“. Poslednji meseci trudnoće i skučeni prostor u maminom stomaku mogu uzrokovati takav izgled stopala. Ukoliko postoji potreba za odlazak kod ortopeda to će roditeljima saopštiti u porodilištu prilikom otpusta bebe ili na prvom pregledu kod pedijatra. Ovakve situacije se dešavaju i vrlo uspešno se rešavaju. Nekoliko poznatih fudbalera rođeno je upravo sa takvim (talus valgus lat.) stopalima. Međutim, najčešće nema potrebe za brigu. Ukoliko je stopalo mekano i ako se poravna uz kažiprst kada ga postavite sa spoljne strane stopala onda će se samo „ispraviti“ bez ikakvih vežbi ili intervencija ortopeda.
2. Na koji način se stopalo razvija pre prohodavanja?
Kada je beba budna, stopala skoro nikada ne miruju. Spontani pokreti su najbolja vežba za pravilan razvoj stopala. Po rođenju beba voli da stopalima opipava, da se odguruje, stručnjaci kažu da „oseća granicu prostora jer je to podseća na zidove materice u maminom stomaku“. Od trećeg meseca i kasnije, kada je na leđima, beba počinje da podiže nogice ka stomaku što joj omogućava da hvata igračke stopalima isto kao i šakama. Kada beba počne da se okreće sa leđa na stomak, stopala aktivno učestvuju u ovoj aktivnosti i dobijaju novu ulogu. Ulogu oslonca stopala vrše i kada se beba oslanja na tri tačke, kada na stomaku uspeva da oslobodi jednu ruku kako bi dohvatilo željenu igračku. Uloga oslonca se razvija kroz aktivnosti uspravljanja i stajanja sve do prohodavanja kada stopala dobijaju svoj puni značaj.
3. Da li će dete imati ravna stopala?
Dečija stopala do treće godina liče na krofnice, pune su masnog tkiva koje odaju utisak ravnih stopala. Stručnjaci vole da kažu da su to amortizeri koji čuvaju mala stopala od povreda. I kasnije, kako dete raste, vrlo se često prilikom hoda oslanja na unutrašnju stranu stopala. To je najčešće razvojna faza prilagođavanja stopala promeni težine i visine tela, ali ako se ovakva vrsta nepravilnog oslonca nastavi i posle pete godine, potrebno je obratiti se dečijem fizijatru. Aktivno dete, koje spretno hoda, trči, skače, penje se i silazi niz stepenice, kreće se po različitim podlogama, šutira loptu, okreće pedale… retko će imati ravna stopala.
4. Kako odabrati cipele za dete?
Prva preporuka je da dete ide boso kad god je to moguće i kad god je to bezbedno. A kada mora da se obuje, onda je važno da obuća bude izrađena od prirodnih materijala, da bude elastična, savitljiva, da uložak koji podiže svod stopala ne bude tvrd već mekan, da peta bude dobro fiksirana i da vrh obuće bude dovoljno širok da se prstići pravilno rasporede. Obratite pažnju prilikom kupovine da cipelica ne bude pretesna, niti preširoka ili prevelika. Cipelica treba da bude taman. Zbog brzog rasta dozvoljeno je da bude „za mamin prst“ veća ali ne više od toga. Za razliku od svih drugih stvari, obuću ne treba nasleđivati jer se dečija stopala izuzetno razlikuju i nije dobro uzimati već razgaženu obuću.
5. Kako roditelji mogu podsticati pravilan razvoj stopala?
Prvo na šta roditelji pomisle, kada je u pitanju pravilan razvoj stopala, je nabavka skupe obuće. A prvo na šta bi trebalo da pomisle su raznovrsne fizičke aktivnosti napolju i unutra koje detetu omogućava različite vrste kretanja po raznovrsnim podlogama.
Igraonice sa lavirintima u kojima deca mogu da budu bosa su vrlo podsticajne za uvežbavanje penjanja, silaženja, provlačenja, skakanja… to jača mišiće i fleksibilnost stopala.
Slične poligone možete praviti i u kući od jastuka, stolova, stolica i drugih delova nameštaja. Kad god ne znate šta da radite sa detetom, napravite sportski poligon u kući i dogovorite pravila kretanja. Videćete, deca će se rado odazvati vašem pozivu a pri tome će sticati veštine koordinacije i balansiranja tela.
Isto važi i za igre napolju. Parkovi sa spravama za ljuljanje, klackanje, penjanje, silaženje, provlačenje…daju dovoljno podsticaja za vežbanje. A igre loptom, vožnja bicikla, trotineta, balans bicikla, kasnije rolšua, skejtborda…doprinose razvoju spretnosti.
Aktivnost je ta koja menja telo, osovinu tela i položaj stopala!
Autor teksta:
Prim. dr Danijela Vukićević