Priprema za polazak u školu i sticanje novih prijatelja označava kraj ranog detinjstva. Pogledajte kako napreduje razvoj vašeg mališana u ovom uzrastu.
Emocionalni razvoj
Emocionalni razvoj omogućava deci da razumeju, izraze i upravljaju svojim emocijama dok rastu.
Očekivano ponašanje u ovom periodu:
Dete ima više kontrole nad svojim emocionalnim reakcijama, ali mu je i dalje potrebna pomoć da se smiri nakon što doživi jake emocije.
Sve bolje koriste reči da izraze svoje emocije i manje je verovatno da će reagovati agresivno radnjama kao što je udaranje.
Mogu da prepoznaju emocije drugih posmatrajući njihove izraze lica i određene gestove.
I dalje im je potrebna podrška odrasle osobe da ispolje strpljenje pre nego što njihove potrebe budu zadovoljene.
Dete izražava svoje potrebe i postaje samostalnije.
U stanju su da donose odluke i uživaju u prihvatanju izazova.
Bolje razumeju društvena pravila i mogu iskusiti nove emocije kao što su stid, krivica i ponos.
Razvoj finih motoričkih veština omogućava deci da nauče kako da koriste male mišiće u svojim rukama i prstima za izvođenje suptilnih pokreta, kao što su posezanje, hvatanje i rukovanje malim predmetima.
Razvoj grubih motoričkih veština omogućava deci da vežbaju svoju ravnotežu, koordinaciju i velike mišiće. Ove sposobnosti će pomoći vašem mališanu da savlada određene pokrete, kao što su sedenje, puzanje, hodanje, trčanje, penjanje i skakanje. Razvijanje grube motorike je takođe važan korak ka razvoju finih motoričkih veština.
Razvoj grube motorike
Dete može da trči lakše, skoro kao odrasla osoba.
Deca mogu da bacaju loptu silom i bolji su u hvatanju čak i ako im lopta nije bačena direktno (tj. mogu da se kreću prema lopti).
Mogu baciti loptu na zemlju i uhvatiti je nakon jednog odskoka.
Mogu da se ljuljaju na jednoj nozi 5–10 sekundi i lako skaču na jednoj nozi na kratkoj udaljenosti (3 m).
Razvoj fine motorike
Crteži deteta su tačniji i detaljniji. Na primer, mogu da crtaju ljude sa rukama i nogama, tela koja su viša nego što su široka ili ruke sa određenim brojem prstiju.
Mogu da boje u jednostavnom obliku, kao što je kvadrat, a da ne izlaze van linija.
Mogu saviti list papira na pola tako što će poravnati uglove.
Mogu držati olovku između palca i kažiprsta.
Svoje pertle mogu vezati u čvor. Oko 6 godina, ako im neko pokaže kako, počeće da ih vezuju u mašnu
Kognitivni razvoj se odnosi na sticanje veština kao što su pamćenje, pažnja, rasuđivanje i planiranje. Ove veštine omogućavaju deci da upravljaju svojim emocijama, mislima i ponašanjem, pored toga što im pomažu da skladište znanje, rešavaju probleme, vrše rasuđivanje i razumeju svet oko sebe.
Kognitivni razvoj takođe uključuje razvoj jezika, što je sposobnost deteta da komunicira, razume jezik i verbalno se izražava.
Očekivani kognitivni razvoj u ovom periodu:
Dete počinje da pravi složene asocijacije između pojmova. Na primer, sada znaju da većina životinja ima dlaku i hoda na četiri noge, i da mogu biti velike ili male.
Takođe razumeju da su životinje grupisane u vrste koje dele određene karakteristike, kao što su mačke, psi i konji.
Mogu da rangiraju objekte po veličini (tj. mogu da kažu da li je jedan veći ili manji od drugog).
Takođe, imaju sposobnost razlikovanja doba dana (jutro, popodne, veče), ali se i dalje bore da lociraju buduće događaje u vremenu. Na primer, dete zna da mu je rođendan u oktobru, ali nije sigurno da li dolazi pre ili posle Božića.
U stanju da reše jednostavne probleme istražujući moguća rešenja. Na primer, ako izgrade blok toranj koji stalno pada, mogu ga proučiti i samostalno smisliti strategiju kako bi ga učinili čvršćim.
Očekivani jezički razvoj u ovom periodu:
Dete ima precizan i raznovrstan rečnik koji mu omogućava da lako izrazi ideje.
Mogu da razumeju složenija i specifičnija uputstva nego ranije (npr. „Zaokruži najmanji kvadrat“).
Prepričavaju iskustva koristeći složenije rečenice, a da ne izgube pojam o redosledu događaja (npr. „Voleo bih da se igram sa svojim prijateljem, ali morali smo da idemo po mamu“).
Imaju mogućnost da održe razgovor o datoj temi tokom nekoliko razmena.
Društveni razvoj omogućava deci da izgrade harmonične, pozitivne odnose sa drugima. Kako se deca socijalno razvijaju, uče kako da komuniciraju i upravljaju svojim emocijama, razmotre druge tačke gledišta pre nego što deluju, rešavaju sukobe, sarađuju i učestvuju u društvu.
Detetov temperament, koji je prvenstveno određen genetikom, utiče na to kako oni komuniciraju sa drugima od ranog detinjstva. Međutim, oni nastavljaju da razvijaju društvene veštine kako rastu, učeći iz ličnih iskustava i ljudi oko sebe — naime, svojih roditelja i članova porodice.
Dete razume društvena i porodična pravila i ume da ih poštuje.
Više su pažljivi prema preferencijama i potrebama drugih.
Dete bolje razume šta je fer u odnosu na ono što je fer. šta je nepravedno.
U stanju su da sude o svojim postupcima.
Razvijaju rivalstvo sa određenim vršnjacima, a sukobi se dešavaju češće.
