Nakon vrtića, polazak u osnovnu školu je još jedan važan korak za vaše dete. Pogledajte kako napreduje njihov razvoj u ovom uzrastu.
Emocionalni razvoj
Emocionalni razvoj omogućava deci da razumeju, izraze i upravljaju svojim emocijama dok rastu.
Očekivano ponašanje u ovom periodu:
Dete može da koristi svoje reči da izrazi nezadovoljstvo, bes ili tugu.
Mogu opisati situacije koje utiču na njihove emocije.
Razumeju i lakše izražavaju složene emocije kao što su ponos, krivica i stid.
Uče o ambivalentnosti. To znači da razumeju da ponekad možemo da osetimo niz emocija u vezi sa jednom situacijom, kao što su uzbuđenje i strah od ideje da se spustimo niz veliki tobogan.
Mogu tolerisati duže čekanje pre nego što im se odgovori na zahteve.
dete postaje svesnije društvenih normi. Shodno tome, oni će pokazati ili sakriti određene emocije u zavisnosti od toga šta prihvataju njihovi prijatelji ili drugi u njihovom neposrednom okruženju.
Sebe vide kao jedinstvenu individuu i postaju svesniji svog mesta u svetu. Oni znaju šta vole, a šta ne i ne plaše se da vas o tome obaveste.
Razvoj finih motoričkih veština omogućava deci da nauče kako da koriste male mišiće u svojim rukama i prstima za izvođenje suptilnih pokreta, kao što su posezanje, hvatanje i rukovanje malim predmetima.
Razvoj grubih motoričkih veština omogućava deci da vežbaju svoju ravnotežu, koordinaciju i velike mišiće. Ove sposobnosti će pomoći vašem mališanu da savlada određene pokrete, kao što su sedenje, puzanje, hodanje, trčanje, penjanje i skakanje. Razvijanje grube motorike je takođe važan korak ka razvoju finih motoričkih veština.
Razvoj grube motorike
Dete može da skoči napred oko 60 cm sa obe noge.
Mogu da voze bicikl bez točkova za treniranje na kratkoj udaljenosti.
Mogu da koordiniraju gornji i donji deo tela dok skaču (na primer, mogu da rade skakače).
Postepeno grade snagu mišića.
Pokazuju poboljšanu ravnotežu i izdržljivost tokom fizičkih aktivnosti.
Razvoj fine motorike
Dete može da napiše većinu slova azbuke, ali može da piše neka slova unazad.
Crtaju likove sa više tačnosti, dodajući detalje svojim crtežima i sve više poštujući proporcije (npr. roditelji su viši od dece, pas je manji od deteta, kuća je veća od svih likova itd.).
Postavljanje prstiju deteta kada drži makaze postaje udobnije i ono može da iseče složene oblike prateći obris.
Dete može da izvede složenije nabore prateći šablon.
Kognitivni razvoj se odnosi na sticanje veština kao što su pamćenje, pažnja, rasuđivanje i planiranje. Ove veštine omogućavaju deci da upravljaju svojim emocijama, mislima i ponašanjem, pored toga što im pomažu da skladište znanje, rešavaju probleme, vrše rasuđivanje i razumeju svet oko sebe.
Kognitivni razvoj takođe uključuje razvoj jezika, što je sposobnost deteta da komunicira, razume jezik i verbalno se izražava.
Očekivani kognitivni razvoj u ovom periodu:
Dete može da se fokusira na aktivnost 20-30 minuta, ili čak i duže ako ga aktivnost zanima.
Mogu da se koncentrišu, pamte nekoliko informacija istovremeno i pokažu fleksibilnost.
Na primer, ako vaše dete ima ideju za „uradi sam“ projekat, ono će moći da ima na umu svoj cilj dok preduzima korake da ga postigne: razgovaraće sa vama o projektu, prikupiti materijale i izvršiti izmene ako je potrebno.
Znaju dane u nedelji, mesece u godini i godišnja doba i mogu da ih imenuju po redu.
Očekivani jezički razvoj u ovom periodu:
Dete zna i koristi složeniji rečnik koji uključuje reči koje se ne koriste svaki dan (npr. razmišljati, okružiti, meriti).
Počinju da razmišljaju o rečima i više pričaju o njima. Na primer, mogli bi da kažu: „Reč frustriran je pomalo kao reč ljut.
Mogu da formiraju duge, složene rečenice (npr. „Ako želiš, možeš sutra doći kod nas”).
Doprinose razgovoru dodavanjem informacija.
Društveni razvoj omogućava deci da izgrade harmonične, pozitivne odnose sa drugima. Kako se deca socijalno razvijaju, uče kako da komuniciraju i upravljaju svojim emocijama, razmotre druge tačke gledišta pre nego što deluju, rešavaju sukobe, sarađuju i učestvuju u društvu.
Detetov temperament, koji je prvenstveno određen genetikom, utiče na to kako oni komuniciraju sa drugima od ranog detinjstva. Međutim, oni nastavljaju da razvijaju društvene veštine kako rastu, učeći iz ličnih iskustava i ljudi oko sebe — naime, svojih roditelja i članova porodice.
Dete će se verovatnije sprijateljiti sa vršnjacima istog pola i često označava igre i aktivnosti kao „za dečake“ ili „za devojčice“.
Dete ima tendenciju da se sprijatelji sa decom sa sličnim interesovanjima koja vole da praktikuju iste aktivnosti kao oni.
Mogu da rešavaju sukobe vršnjaka bez pomoći odrasle osobe.
Oni su u stanju da čuju i uzmu u obzir gledište druge osobe.
Vole da budu deo grupe i mogu da se identifikuju sa svojim vršnjacima.
Prepoznaju stvari koje imaju zajedničko sa svojim prijateljima.
Postaju sve bolji u razlikovanju fantazije od stvarnosti, što im daje bolje razumevanje šta je laž.
